Na­kon vr­to­gla­vog uspje­ha ko­ji je po­sti­gla sa du­et­skom nu­me­rom „Ole, ole” ko­ju je sni­mi­la sa svjet­skom zvi­je­zdom Snup Do­gom, pje­va­či­ca Ljup­ka Ste­vić je 2016. go­di­nu za­vr­ši­la na naj­ljep­ši na­čin. Ob­ra­do­va­la je svo­je fa­no­ve pro­vo­ka­tiv­nim spo­tom za pje­smu „Dje­lo” ko­ja pre­ten­du­je da po­sta­ne ve­li­ki hit. Ova atrak­tiv­na pje­va­či­ca opro­ba­la se i kao glu­mi­ca, pa će­mo je u fil­mu „Vra­ti se Zo­ne”, re­ži­se­ra Ju­ga Ra­di­vo­je­vi­ća, usko­ro gle­da­ti u ulo­zi ka­fan­ske pje­va­či­ce. U raz­go­vo­ru za „Dan” Ljup­ka se pri­sje­ća tre­nu­ta­ka ko­ji su obi­lje­ži­li mi­nu­lih 365 da­na, pri­ča sa kim je naj­vi­še pro­vo­di­la vri­je­me i ot­kri­va šta je naj­vi­še usre­ći­lo.
- Po­sao i di­van od­nos sa pu­bli­kom na na­stu­pi­ma su me naj­vi­še usre­ći­li. Me­ni je ova go­di­na bi­la iz­u­zet­no rad­na i to je ono za šta sam se bo­ri­la svih ovih go­di­na una­zad. Na­rav­no i zdra­vlje mo­je po­ro­di­ce kao i me­ne sa­me je bi­lo do­bro pa da ne urek­nem ne­što!
Što mi je kva­ri­lo ras­po­lo­že­nje u 2016?
- Ras­po­lo­že­nje mi uvi­jek kva­re zli i pod­li lju­di ko­jih ima na sva­kom ko­ra­ku ta­ko da me i u ovoj pro­te­kloj go­di­ni to ni­je za­o­bi­šlo. Po­sao mi je ta­kav da ne mo­gu uvi­jek da bi­ram lju­de ko­ji­ma sam okru­že­na i na ne­ki na­čin po­ve­za­na.
Na što sam s gu­štom tro­ši­la svo­je vri­je­me?
- U ovoj go­di­ni naj­vi­še slo­bod­nog vre­me­na pro­ve­la sam na sun­ča­nim pla­ža­ma Cr­ne Go­re! To mi je pri­či­nja­va­lo naj­vi­še za­do­volj­stva. Vo­lje­la bih da i u na­red­noj go­di­ni pro­ve­dem još vi­še vre­me­na na va­šoj oba­li, ne­pro­cje­nji­vo je.
Če­mu/ko­me sam se smi­ja­la do su­za?
- Ni­sam ne­ko ko se do su­za smi­je, već sam ne­ko ko od smi­je­ha pro­muk­ne !Uglav­nom mi mo­ja bra­ta­ni­ca svo­jim mu­dro­li­ja­ma iz­ma­mi naj­vi­še smi­je­ha, pro­sto sam za­di­vlje­na ko­li­ko su da­na­šnja dje­ca pa­met­na i bo­re se za svo­ja pra­va.
Što/ili ko me naj­vi­še in­spi­ri­sao?
- Sa­ma se­bi sam naj­ve­ća in­spi­ra­ci­ja ka­ko u po­slu ta­ko i u pri­vat­nom ži­vo­tu a do­sta in­spi­ra­ci­je pro­na­la­zim on­lajn i da ne bih za­bo­ra­vi­la „uda­rim” „screen shot”.
Po­no­sna sam na..?
- Po­no­sna sam na ko­li­či­nu po­sla ko­ju sam pri­hva­ta­la i svje­sno se­be do­vo­di­la do gra­ni­ce iz­dr­žlji­vo­sti! Ka­ko se u na­šem na­ro­du ka­že „Mu­ški sam sve po­sti­gla i od­ra­di­la”. Bez iči­je po­mo­ći.
Ko­ga uop­šte ni­sam vi­dje­la ili sam ri­jet­ko vi­đa­la?
- Ne­vje­ro­vat­no pi­ta­nje, eto imam dvi­je se­stre ko­je su po­sta­le maj­ke, a dje­či­cu ni­sam još uvi­jek uspje­la da vi­dim, kao i svo­ju ku­mu ko­ja je u Pro­ku­plju, ta­ko­đe je po­sta­la maj­ka po dru­gi put i još uvi­jek ni­sam na­šla vre­me­na da vi­dim ma­log ku­ma!
Što me ras­pla­ka­lo?
- Ne­ko sam ko je ja­ko osje­ća­jan, iako to ne že­lim. Vr­lo če­sto mi su­ze sa­me kre­nu, bi­lo da se ra­di o ne­prav­di, ne­koj tu­žnoj pri­či, fil­mu, a po­ne­kad kao i sva­ka že­na kre­nem da pla­čem iz se­bi ne­zna­nog raz­lo­ga, na­kon to­ga se i smi­jem. Bit­no je sa­mo da iz­ba­ci­te iz se­be ner­vo­zu, bi­jes ...Su­ze ni­su stra­šne.
Što ne bih po­no­vi­la?
- Vje­ro­vat­no ne bih po­no­vi­la sni­ma­nje spo­ta za pje­smu „Dje­lo”, na ve­li­koj hlad­no­ći, na­kon če­ga sam se ja­ko raz­bo­lje­la.
Što bih s gu­štom po­no­vi­la?
- Ra­do bih da vra­tim lje­to i na­stu­pe u Cr­noj Go­ri. Pre­ko da­na sun­ča­nje, na­stu­pe uve­če, do­bra ri­ba i kva­li­tet­no vi­no!
Ko­ga sam raz­o­ča­ra­la?
- Vje­ro­vat­no iz go­di­ne u go­di­nu raz­o­ča­ra­vam svo­je ro­di­te­lje ti­me što se još uvi­jek ni­sam uda­la i ostva­ri­la kao maj­ka.
Ko je me­ne raz­o­ča­rao?
- Ova go­di­na je bi­la be­ri­ćet­na kad su raz­o­ča­re­nja u pi­ta­nju ta­ko da je bi­lo do­sta lju­di ko­je sam pre­cr­ta­la! Sa­da vi­še ne mo­gu da me raz­o­ča­ra­ju.
Pre­šla sam se?
- Mno­go to­ga, ali uvi­jek is­pra­vim stva­ri. Na kra­ju,uvi­jek sam ja ta ko­ja sno­si po­sle­di­ce ta­ko da za­i­sta ja­ko vo­dim ra­ču­na da sve u pot­pu­no­sti bu­de od­ra­đe­no pro­fe­si­o­nal­no. Je­di­no na šta ne mo­gu da uti­čem je ku­va­nje. Sto pu­ta sku­vam per­fekt­no ali ne­kad se de­si da iako sve od­ra­dim kao i uvi­jek - je­lo is­pad­ne lo­še. Mo­ra da je do ras­po­lo­že­nja.
Oko če­ga sam se tru­di­la?
- Šta god da ra­dim ula­žem svoj mak­si­mal­ni trud. Svoj naj­ve­ći trud sam usmje­ri­la na ka­ri­je­ru, pu­bli­ku na na­stu­pi­ma, jer mi je od ve­li­kog zna­ča­ja da lju­di ko­ji su na mom na­stu­pu odu sa na­stu­pa u pot­pu­no­sti za­do­volj­ni.
U če­mu sam za­bu­ša­va­la?
- Naj­vi­še sam za­bu­ša­va­la i za­bu­ša­va­ću u oba­vlja­nju kuć­nih po­slo­va! Od usi­sa­va­nja pre­ko bri­sa­nja pra­ši­ne do pe­gla­nja i lic­ka­nja sve­ga i sva­če­ga po sta­nu! Uvi­jek sam za­bu­ša­va­la i da­lje ću na­sta­vi­ti ta­ko. Po­moć­ni­cu u ku­ći ne­mam i za sa­da mi ni­je po­treb­na ali ću za­bu­ša­va­ti i da­lje.
U ve­zi če­ga sam la­ga­la?
- Uvi­jek la­žem ro­di­te­lje ka­ko re­dov­no je­dem i zdra­vo se hra­nim! Ta­ko­đe, če­sto sam zna­la da ka­žem „do­la­zim sju­tra ku­ći” i ne pro­na­đem vre­me­na da odem na­red­nih 7-10 da­na. Isto ta­ko če­sto sam svo­ja ka­šnje­nja na sa­stan­ke ob­ja­šnja­va­la na mi­li­on na­či­na...
Da imam pra­vo na sa­mo je­dan po­ziv, ko­ga bih na­zva­la i što bih mu re­kla?
- Ka­da bih ima­la mo­guć­nost na sa­mo je­dan po­ziv upu­ti­la bih ga svo­joj maj­ci.
A.Š.


Ža­lim za morem
Za čim ža­lim?
- Hmmm, ža­lim za cr­no­gor­skom oba­lom i sun­cem ko­je ću do­če­ka­ti tek na pro­lje­će 2017. go­di­ne.


Pro­na­šla sam svoj mir
Što sam po­sti­gla u 2016. ?
- Po­sti­gla sam svoj mir, bla­go­sta­nje. Odav­no se ni­sam osje­ća­la ta­ko li­je­po u svo­joj ko­ži. Či­ni mi se da sam u 2016. na­pra­vi­la je­dan ba­lans ko­ji je od ve­li­kog zna­ča­ja za mo­ju bu­duć­nost.


Ne­mam pri­ja­te­lje, sa­mo po­zna­ni­ke
S kim sam se naj­vi­še dru­ži­la?
- Ne­ko sam ko ne­ma pri­ja­te­lja, imam do­sta po­zna­ni­ka, a pri­ja­te­lja go­to­vo da i ne­mam ili mi ni­su „pri ru­ci”. Ve­ći dio svog vre­me­na pro­ve­la sam sa svo­jim mu­zi­ča­ri­ma, maj­kom i bra­ta­ni­com.